Kako kažu, otvoriće i neke nove teme o kojima do sada nisu pričali, a koje već izazivaju pažnju i interesovanje njihovih korisnika.

Skup će otvoriti Klod Kolaru, generalni direktor Oracle Srbija i Crna Gora, a na konferenciji će govoriti i Bernd Dultinger, Saša Đorđević, Dejan Ilić, Aleksandar Pavlović, Nigel Youell, Pavle Kostić, Alessandro Fragapane, Slavko Rožić, Ljiljana Krkić, Tijana Radovanović, Marjan Nikolić i Dalibor Borovčanin.

	Foto: Tanjug

Obradović je na otvaranju olimpijade koja se prvi put održava u Kragujevcu istakao da je ovo peta olimpijada kojoj je Srbija domaćin, i ocenio da naša zemlja na taj način potvrđuje lidersku poziciju u regionu na nivou obrazovanja.

Ministar je naglasio da je Srbija ostvarila zapažene rezultate na dosadašnjim takmičenjima matematičara i da je bila u samom vrhu među pobednicima, i dodao da reforme obrazovnog sistema koje se sprovode u Srbiji imaju za cilj da našu zemlju približe savremenim evropskim standardima.

On je ocenio da je obrazovanje u tom smislu jedna od najpotrebnijih i najkorisnijih društvenih investicija koja će Srbiju najbrže približiti tom cilju.

Obradović je ukazao na to da naša zemlja kroz obrazovanje treba da postane demokratski institucionalno sređena i ekonomski razvijena država, sa odgovarajućom infrastrukturom, kompatibilnom sa standardima EU i sa privredom zasnovanom na znanju.

Ministar je u Kragujevcu ponovio i da umanjenje sredstava za obrazovanje predviđeno rebalansom budžeta neće dovesti u pitanje rad obrazovnog sistema u Srbiji, i precizirao da će Ministarstvo iz budžeta dobiti milijardu i 170 miliona dinara manje.

Organizatori Balkanske olimpijade su Društvo matematičara Srbije, uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete, gradske uprave Kragujevca, Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Beograd i Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.

Na matematičkoj olimpijadi učestvuju takmičari iz Albanije, BiH, Bugarske, Grčke, Kipra, Makedonije, Moldavije, Rumunije, Turske, Crne Gore i Srbije, a kao gosti takmičari iz Velike Britanije, Italije, Francuske, Kazahstana, Tadžikistana, Turkmenistana, Azerbejdžana i Češke.

Predsednik Društva matematičara Srbije Branislav Popović rekao je da će se svaka od zemalja predstaviti se ekipom od šest takmičara i dva rukovodioca, tako da će u takmičenje biti uključeno više od 200 učesnika.

Najbolji u takmičenju iz matematike, koje će trajati do 4. maja, biće nagrađeni medaljama.

“U narednih mesec dana trebalo bi da se stvore uslovi da to može da počne”, kazala je ona.

Dozvolu za izdavanje elektronskih potpisa za sada ima PTT Srbije, a Privredna komora Srbije se prijavila za odobrenje, ali ga još nije dobila.

Matićeva je najavila da će 23. marta početi dvosedmična javna rasprava o Zakonu o elektronskom dokumentu, koji će propisivati kako se dokumenti sa elektronskim potpisom šalju i primaju i šta se radi sa duplikatima tih dokumenata.

Matićeva je kazala da očekuje da će uskoro preduzeća i javne ustanove razviti usluge u kojima će građanima omogućiti da koriste elektronski potpis.

Ona je navela da su informacione i telekomunikacione tehnologije značajne za razvoj privrede.

U Srbiji, kako je istakla, ima 2.300 kompanija iz sektora informacionih i telekomunikacionih tehnologija, taj sektor ima 60.000 zaposlenih i u 2007. godini je učestvovao u bruto domaćem proizvodu sa 4,7 odsto.

Prema njenim rečima, ekonomska kriza se neće odraziti na rad telekomunikacionih operatera jer će građani i firme i dalje koristiti njihove usluge i plaćati račune, ali će se odraziti na ostale segmente tržišta.

Učesnici skupa u organizaciji dnevnika Danas ocenili su da su informacione i komunikacione tehnologije neophodne za razvoj privrede i da je potrebno povećati kompjutersku pismenost građana.

Na skupu su učestvovali predstavnici Republičke agencije za telekomunikacije, Majkrosofta, Telekoma i drugih kompanija i organizacija iz sektora informacionih i komunikacionih tehnologija.

Skup je sa uvodnim izlaganjem otvorila Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi Republike Srbije. Ministarka Matić je iznela da IKT sektor u 2007. godini učestvovao sa samo 4,7% u bruto društvenom proizvodu i da ga čini oko 2.300 informatičkih kompanija sa 60.000 zaposlenih. Srbija tek treba da prepozna i primeni potencijale IKT. Ona je najavila da će pre leta biti raspisan i tender za novog operatera fiksne telefonije i naglasila da je uvođenje konkurencije u taj sektor od izuzetne važnosti.
Ona je podsetila na to da je u toku i proces odobrenja za izdavanje elektronskog potpisa drugom sertifikacionom telu, tako da će, pored PTT-a, elektronske potpise ubuduće izdavati i Privredna komora Srbije.

U poslednjih par meseci izvršena je liberalizacija veleprodaje Interneta i legalizovana je usluga VoIP telefoniranja. Predstoji uvođenje CDMA tehnologije za pristup Internetu tamo gde to dosada nije bilo moguće. Internet može da tržište Srbije učini efikasnijim i zbog toga je veliki broj start-ap kredita namenjen upravo za pokretanje biznisa u toj oblasti. Matić je najavila i da će 23. marta početi javna rasprava o Nacrtu zakona o elektronskom dokumentu, dok bi do maja trebalo da se utvrdi i obim univerzalnog servisa koji država mora da obezbedi. Od 11. juna očekuje se početak rada bez papirnih sednica Vlade i predstoji početak primene projekta dodavanja sertifikovanog elektronskog potpisa u novu ličnu kartu sa čipom. Sve ovo su dragoceni doprinosi razvoju eUprave i razvoju primena Interneta, zaključila je ministarka Matić.

U nastavku panela “Internet ekonomija – neiskorišćeni investicioni potencijali” govorili su : prof dr Jovan Radunović predsednik Upravnog odbora RATEL-a, Branislav Dobrosavljević direktor informatike u APR, Ljubomir Rajšić direktor u „Telekomu Srbija“, Majkl Hartman iz „Microsoft“-a, Vladan Živanović generalni direktor „Microsoft Srbija“. Ukazano je da se Internet najviše koristi za jednostavne primene kao što su: email poruke, traženje podataka robama i uslugama i skidanje igrica i muzike. Srbija se poslednjih godina tek suočava sa iskorišćavanjem pravog potencijala Interneta. Nedostaje podsticajan pravni okvir za primene Interneta i razvoj elektronskog poslovanja je otežan nepostojanjem propisa o elektronskom dokumentu, nedovoljnom inventivnošću poslovnog sektora da koristi internet u poslovanju.

U drugom panelu posvećenom “Intenetu i mediji” panelisti su bili: Darko Dunjić direktor EUnet koledža, Stojan Vatreš direktor Razvojnog centra B92, Rade Triković direktor “Httpool“, Rade Mačković direktor „Omnicom“ i Borislav Blagojević savetnik u „ComTrade Group“. Rečeno je da skoro svi mediji imaju i veb prezentaciju. Razvijaju se elektronski specijalizovani časopisi, socijalne i poslovne mreže, atraktivni sadržaji prema zahtevu korisnika i dr. Očekuje se veliki rast broja korisnika i posebno informisanja preko Interneta. Internet oglašavanje u Srbiji ima trend rasta od oko 50% godišnje i sada iznosi oko 2,5 miliona evra. Neophodno je i u Srbiji uspostaviti nacionalni monitoring Internet poslovanja. U Srbiji samo “Banca Intesa“ obavlja uslugu „Payment Gateway“ a za razvoj e-trgovine neophodno je da se angažuje i neka inostrana renomirana kompanija kao što su „Pay Pol“ i dr.

Učesnici konferencije su zaključili da je skup doprineo da se realno sagleda stanje i da se iznesu predlozi čija bi realizacija doprinela da Internet zauzme značajnije mesto u našoj ekonomiji.

Ove radionice su organizovane u saradnji sa regionalnim ministarstvima/agencijama, Centrom za razvoj eUpravljanja (CeGD), Regionalnm savetom za saradnju (RCC)  i  UNDP.

Radionice pružaju odličnu priliku za unapređenje dalje saradnje između institucija nadležnih za razvoj elektronske uprave u jugoistočnoj Evropi i eksperata, a teme su vrlo interesantne i kvalitetno obrađene. INA Akademija finansira sve troškove eksperata i medijatora ovih radionica. Učešće na radionicama je besplatno, ali je ograničen broj mesta.

INA Akademija ima zadovoljstvo da vas pozove da učestvujete u radu radionice iz ovog skupa, koja će biti održana 19. marta 2009 u Beogradu.

Classic disk pobrao oduševljenje zbog elegantnog kućišta izrađenog od poliranog nerđajućeg čelika, sa piano finišem ploče sa konektorima. Red Dot Design Award 2009 nagrade dodeljene su na osnovu glasova 3.213 članova žirija iz 49 zemalja.

Nakon 31. marta 2009., povučeni Microsoft ispiti više neće biti dostupni za polaganje u ovlašćenim testing centrima. Detaljnije pogledati na Microsoft-ovom zvaničnom web sajtu.
Microsoft ispiti za developere koji se povlače 31. marta 2009.
•

Exam 70-300: Analyzing Requirements and Defining Microsoft .NET Solution Architectures
•

Exam 70-301: Managing, Organizing, and Delivering IT Projects by Using Microsoft Solutions Framework 3.0
•

Exam 70-305: Developing and Implementing Web Applications with Microsoft Visual Basic .NET and Microsoft Visual Studio .NET
•

Exam 70-306: Developing and Implementing Windows-Based Applications with Microsoft Visual Basic .NET and Microsoft Visual Studio .NET
•

Exam 70-310: Developing XML Web Services and Server Components with Microsoft Visual Basic .NET and the Microsoft .NET Framework
•

Exam 70-315: Developing and Implementing Web Applications with Microsoft Visual C# .NET and Microsoft Visual Studio .NET
•

Exam 70-316: Developing and Implementing Windows-Based Applications with Microsoft Visual C# .NET and Microsoft Visual Studio .NET
•

Exam 70-320: Developing XML Web Services and Server Components with Microsoft Visual C# and the Microsoft .NET Framework
•

Exam 70-330: Implementing Security for Applications with Microsoft Visual Basic .NET
•

Exam 70-340: Implementing Security for Applications with Microsoft Visual C# .NET
Microsoft SQL Server ispiti koji se povlače 31. marta 2009.
•

Exam 70-228: Installing, Configuring, and Administering Microsoft SQL Server 2000 Enterprise Edition
•

Exam 70-229: Designing and Implementing Databases with Microsoft SQL Server 2000 Enterprise Edition

Obradović je na otvaranju akcije “Internet za sve škole u Srbiji” u Osnovnoj školi “Starina Novak” ukazao na to da je do sada u tu globalnu računarsku mrežu uključeno više od 50 odsto vaspitno-obrazovnih ustanova u našoj zemlji.

Dogovor o akciji postignut je krajem prošle godine potpisivanjem Protokola o saradnji Ministarstva prosvete i “Telekoma Srbija”, pri čemu će škole dobiti internet za simboličnu cenu od jednog dinara, objasnio je ministar i dodao da je cilj takve i sličnih ideja podrška i davanje obrazovanju mesta koje ono zaslužuje.

Generalni direktor “Telekoma Srbija” Branko Radujko precizirao je da je Osnovnoj školi “Starina Novak” na Paliluli 20 računara povezano na internet, i izrazio nadu da će deca to iskoristiti za sticanje znanja i delimično za zabavu.

Radujko je ocenio da je u vremenu svetske globalne krize najisplativije ulaganje u obrazovanje, i podsetio na to da se akciji priključilo i 15 drugih kompanija, kao i da će mreža podrazumevati i nadzor i zaštitu od podataka koji nisu za decu.

U toku ovog skupa privrednici su imali prilike da se upoznaju sa mogućnostima i načinima korišćenja rešenja iz oblasti planirnja resursa kompanije u savremenom poslovanju i saznaju kako ta poslovna rešenja mogu pomoći da lakše upravljaju kompanijom u veme kada su pravovremena reakcija, brzo identifikovanje problema i usklađivanje sa stalnim promenama u okruženju, uslov za opstanak.

Direktor kompanije Datalab, Aleksandar Spremić izneo je stav da teška vremena zahtevaju odlučne akcije i uverio prisutne da dilema da li je sada pravo vree za investiciju ne treba da postoji. Poslovanje u turbolentnom okruženju danas predstavlja veliku poteškoću.

Uvođenjem pravog poslovnog rešenja rešiće te mnoge tekuće probleme: optimizovati troškove i resurse, povećati efikasnost, brže ustanoviti žarišta u kompaniji, a bićete u prilici i da predvidite potencijalne probleme. Svako rešenje koje će vam kroz vreme uštedeti dosta novca, vremena i rešiti vas problema – svakako je prava investicija. Prisutnima je uživo demonstritano kako kompanija Datalab upravlja svojim podacima korišćenjem rešenja Panheon 5.5. Direktori dve uspešne domaće kompanije ‐ Centroproizvod i BS Procesor izneli su svoja iskustva iz prakse.

U zajedničkoj panel diskusiji na kraju seminara, govorilo se o konkretnim problemima i rešenjima, koji su pomenuti iz ugla običnog korisnika. Opšti zaključak žive diskusije koja je pratila ceo skup je da su ulaganja u IT rešenja neophodna, a naročito u ERP softver koji može ponuditi pravovremene i tačne informacije koje predstavljaju neophodan uslov za preživljavaje kompanije u kriznim vremenima. Pored ove „goruće“ teme diskutovalo se i o problemima elektronskog poslovanja, kao i o neophodnosti primene informacionih sistema u Srbiji.

U toku je forenzička analiza kompromitovanog računara. Ukoliko se tokom analize ustanovi da je server namerno kompromitovan, RNIDS će podneti krivičnu prijavu protiv NN lica zbog ugrožavanja servisa od vitalnog javnog značaja, po odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv viskokotehnološkog kriminala.